Петар 2. Петровић Његош (1813-1851), за живота познат као владика Раде (по рођењу Раде Томов Петровић) је био црногорски пјесник, епископ и владар. Његова дјела сврставају се у ред најзначајнијих дјела црногорске књижевности. Образовао се у неколико манастира и постао духовни и политички вођа земље послије смрти свог стрица Петра првог. Његошево најпознатије дјело је „Горски вијенац“.

Филип Вишњић (1767-1834), један од најпознатијих српских гуслара и народних пјесника. Као дијете ослијепио је од великих богиња, па је као слијепац научио да свира и пјева уз гусле. Пјевао је најприје туђе пјесме, а касније је испјевао 13 оригиналних и историјски веома тачних пјесама, које је објавио Вук Стефановић КараЏић. Због својих пјесама прозван је српским Хомером.

Орлови се разликују од других птица грабљивица по својој величини, снажнијом грађом и тежом главом и кљуном. Имају и изразито добар вид који им омогућава да угледају потенцијални плијен из даљине. Орао влада небеским висинама и једини је који може да освоји све. Налази се на грбовима многих држава као симбол моћи и снаге. На гуслама симболизује слободу.

Цркву-капелу посвећену Светом Петру Цетињском, по својој замисли, подигао је Петар 2. Петровић Његош, 1845. године, са жељом да у њој буде сахрањен. Његошева завјетна црква се налазила на Језерском врху, на Ловћену. Током два Свјетска рата рушена је и обнављана а коначно рушење капеле обављено је 1972. године, да би се ослободио простор за подизање маузолеја.