Гусле су народни музички инструмент с подручја Балкана. Овај инструмент има једну, евентуално двије жице. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета. Као једножичани инструмент, гусле се срећу у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Далмацији.

Жице су направљене од тридесет упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Гудало се користи тако што се повлачи по затегнутим жицама, производећи оштар и драматичан звук, који је изузетно експресиван. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умијеће свирања.

Саме гусле састоје се од музичке кутије која је пресвучена животињском кожом на коју се надовезује дугачак врат на чијем завршетку је изрезбарена животињска, углавном коњска или птичија (најчешће орао или соко) глава.

При свирању, тијело гусала се полаже на кољена (у крило), док дугачак врат придржава длан једне руке.

Гусле су играле важну улогу у историји епске поезије будући да су гуслари - народни пјевачи, опјевали догађаје из националне историје вијековима, све док ти текстови нису коначно записани.

Дјелови гусала:

Калица - звучно тијело - издубљено дрво преко кога је натегнута јагњећа, зечја или јарећа кожа на којој је на средини направљена перфорација ради звучности инструмента. Држач се састоји од врата и главе.

Глава је сам врх гусала, обично врло богато украшена. На њој може бити изрезбарен лик човјека, коња, птице и тако даље, док је врат дио за који гуслар држи гусле, док другом руком гудалом прелази преко затегнутих струна.

Струне су направљене од длака из коњског репа.

Опута - дио за који је струна причвршћена при дну гусала.

Завртањ - налази се између главе и врата и на њега се намотавају струне.

Коњ или коњић - комадић дрвета који одваја струну од звучног дијела. Налази се између опуте и перфорације, а може бити до три прста висине.

Гудало - направљено од природно закривљене гране и струне од коњске длаке.

Прва биљешка о гуслама међу Јужним Словенима долази од Византианаца, из прве половине VII вијека.