Петар 2. Петровић Његош (1813-1851), за живота познат као владика Раде (по рођењу Раде Томов Петровић) је био црногорски пјесник, епископ и владар. Његова дјела сврставају се у ред најзначајнијих дјела црногорске књижевности. Образовао се у неколико манастира и постао духовни и политички вођа земље послије смрти свог стрица Петра првог. Његошево најпознатије дјело је „Горски вијенац“.

Погледајте производе

Вук Стефановић КараЏић (1787-1864) једна је од најзначајнијих личности српске културе и књижевности прве половине 19. вијека. Сакупљао је српске народне пјесме и реформисао азбуку и ћирилично писмо а његовим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, по принципу „пиши као што говориш, а читај као што је написано“.

Погледајте производе

Књижевник и војвода из племена Кучи. У младости је био перјаник код кнеза Црне Горе, Данила 1. Петровића. Након ослобођења Подгорице Марко Миљанов био је једно вријеме градоначелник. Занимљиво је да се у 50. години описменио а своју позну књижевну дјелатност сматрао је животним задатком. Његово најпознатије дјело су ,,Примјери чојства и јунаштва”.

Погледајте производе

Смјештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у Црној Гори. Посвећен је Светом Василију Острошком. Састоји од Горњег и Доњег манастира. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у 17. вијеку који је ту и сахрањен, касније је и канонизован. Манастир Острог спада међу најпосјећеније у југоисточној Европи.

Погледајте производе

Споменик јунацима Мојковачке битке у Мојковцу подигнут је 1966. године у част обиљежавања 50 година Мојковачке битке и представља монументално умјетничко остварење вајара Драга Ђуровића и архитекте Мирка Ђукића. На Божић 1916. године, црногорска војска је уз огромне жртве, побиједила јачу и вишеструко надмоћнију аустроугарску војску. Мојковачки јунаци постали су симбол страдања и херојства.

Погледајте производе

Цркву-капелу посвећену Светом Петру Цетињском, по својој замисли, подигао је Петар 2. Петровић Његош, 1845. године, са жељом да у њој буде сахрањен. Његошева завјетна црква се налазила на Језерском врху, на Ловћену. Током два Свјетска рата рушена је и обнављана а коначно рушење капеле обављено је 1972. године, да би се ослободио простор за подизање маузолеја.

Погледајте производе

Јанко Вукотић (1866-1927) командовао је Војском Краљевине Црне Горе у битци код Мојковца, када је успјешно заустављена аустроугарска офанзива. У Првом балканском рату је заповиједао Источним одредом, а у Другом балканском рату је био на челу дивизије. На почетку Првог свјетског рата био је начелник црногорске Врховне команде, затим командант Херцеговачког одреда и СанЏачке војске.

Погледајте производе

Орлови се разликују од других птица грабљивица по својој величини, снажнијом грађом и тежом главом и кљуном. Имају и изразито добар вид који им омогућава да угледају потенцијални плијен из даљине. Орао влада небеским висинама и једини је који може да освоји све. Налази се на грбовима многих држава као симбол моћи и снаге. На гуслама симболизује слободу.

Погледајте производе

Дивље козе су животиње планинских станишта. Врло су окретне и издржљиве. Способне су да се пењу на голе стијене и да опстану на оскудној вегетацији. Чула су им веома добро развијена. Сврставају се у мудре и паметне животиње. Утврђено је да су козе биле међу првим животињама које је човјек припитомио. Мотив козе на гуслама симбол је пастирског начина живота.

Погледајте производе

Филип Вишњић (1767-1834), један од најпознатијих српских гуслара и народних пјесника. Као дијете ослијепио је од великих богиња, па је као слијепац научио да свира и пјева уз гусле. Пјевао је најприје туђе пјесме, а касније је испјевао 13 оригиналних и историјски веома тачних пјесама, које је објавио Вук Стефановић КараЏић. Због својих пјесама прозван је српским Хомером.

Погледајте производе